Friday, September 30, 2016

Karton siti -- prikaz -- Autostoperski vodič kroz fantastiku

Novi prikaz dolazi sa sajta po imenu Autostoperski vodič kroz fantastiku i izvorno je objavljen ovde.
Brutalna iskrenost Karton sitija leži u tome što joj ne piše da je po istinitoj priči, to se podrazumeva. Onaj ko je preuzeo ulogu naratora, ima tu dužnost da nama otvori vrata u pozorište svog uma.
Željko nam prvi otvara vrata njegovog pozorišta, mi u stvari ulazimo u kazamat, u njemu pod budnim okom gledamo sliku ljudske bahatosti.
Ako se usudite i kupite kartu gde je sve postavljeno tako da morate pojesti predstavu do kraja, moram da vas obavestim, ovo nije oda anti-herojima ovo je oda toj sceni.
Scena je sve, ona krvari, smrdi, živi jedan život samo za vas.
„Život je samo jedna velika vožnja.“
Bil Hiks
Ove kratke forme stripa su ono što treba da vam objasnim kao istiniti snaf…
„Horizonti“ nisu za one koji vole kliše, nije ni za one koji bi to sakupljali neotpakovana pakovanja ovih edicija samo da bi dobila na vrednosti. Nije za pokazivati pomodarski da, jao, vi kao čitate stripove i time kosite ribe koje padaju na kvantitet vaših polica a ne da li ste ih otvorili.
Ne! Nov horizont vas neće ogrejati sunčevim zracima, nego pljunuti na sva očekivanja koja imate, prosto vam naglase i postave kao pravilo da treba da su vam očekivanja visoka što se tiče njih kao ekipe.
Što se tiče stripa, iz ugla nekog ko je ludi fan, mislim da je meni koja nisam uložila vreme za stvaranje, moram da im zahvalim jer je ovo prava gurmanska poslastica. Otrov za dušu.
Ekipa Karton sitija će vas zakucati tamo gde ste seli, poljuljati vaš pojam realnog sveta i kratko udariti u srž onoga o čemu mnoge stripadžije ćute.
Što se tiče ekipe koja je crtala i te kako treba da vas plašim.
Pokušati da opišem nečiji stil jer imam limit od 600 reči koje sam sigurno i prekoračila ne da nije pravedno, nije ni slinac onoga što treba za opis.
Here goes nothing: u pokušaju naravno.
Ekipi koja crta teško je ne lepiti komplimente.
Ljudi, vi ste mene provozali iz moje fotelje kroz jedan dobar DMT trip na suvo.
Ono što je Aleks Grej kao jing nekome ko voli psihodeličnu umetnost vi ste definitvno jang. Ko žudi da zna šta je jedan zalogaj hedonizma treba da proba vruć meni iz vaše kuhinje. Sladokusci Balkanskog stripa mogu da maste brke.
Utisak da ste upravo prošli kroz dugu i sve što je za slabe u srcu ostavite u stranu, za neke druge stripove i neku drugu ideju. Boje i paleta koja je ispratila priču su tačno na mestu kada dodate ton vi koji ćete sedeti i čitati. Zvučim uskogruda i ohola prema ekipi a nisam. Sve u svemu čitajte Karton siti, dobro je to za vas.

Wednesday, September 28, 2016

Karton siti na Salonu stripa u Beogradu

Prva promocija stripa Karton siti održaće se na Salonu stripa u SKC-u, Beograd. Pored autora i izdavača, o stripu će govoriti i gosti-kritičari. Nakon promocije, autori će potpisivati strip. Svratite!

"Ovaj mastermajnd (Obrenović) iza serije veoma lepo ilustrovanih pripovesti na uistinu neuobičajen i hvale vredan način gradi sa celim timom crtača jedan samo naizgled poznat, a u suštini izmešten od dosadne stvarnosti, autentičan i samodovoljan umetnički univerzum."

Pavle Zelić, pisac, stripski scenarista i kritičar

"Sve ove priče su intimne i lične, pa opet iskazuju i univerzalne istine o prirodi ljudskog soja."
Dejvid Hajn, pisac i stripski scenarista

Karton siti -- prikaz -- Happy Novi Sad


Priče o suludoj realnosti po kojoj gacamo

Domaća stripska scena ovog je leta postala bogatija za još jedan naslov srpskog autora i nekolicine naših crtača!

Krivac za to je izdavačka platforma Modesty stripovi (iliti Modesty comics) zahvaljujući kojoj je svetlost dana ugledao KARTON SITI, zbirka sedam kratkih stripova koje potpisuje naš uspešni pisac i scenarista Željko Obrenović. Kako se Modesty stripovi vode misijom da naše autore učine vidljivim i na internacionalnoj sceni, izdanje je objavljeno na srpskom i engleskom jeziku. Za sada je fizičko izdanje zbirke dostupno samo kod nas, dok je ono elektronsko na engleskom jeziku moguće nabaviti na sajtu izdavača.

Sa Obrenovićem je na ovom projektu radilo pet crtača, tako da sadržaj izdanja izgleda ovako:
Karton siti – Željko Obrenović, Željko Vitorović
Najbolji čovekov prijatelj je – pas – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović
Muzej đubreta – Željko Obrenović, Željko Vitorović
Otrovnica – Željko Obrenović, Nemanja Radovanović
Za tebe – Željko Obrenović, Željko Vitorović
Smrt je kliše – Željko Obrenović, Gašper Rus
U ime oca – Željko Obrenović, Miroslav Slipčević – Mimi

Kratka stripska forma je, da kažemo, ćudljive prirode. Naizgled to deluje sjajno, jer uz pomoć dobrog crtača, autor dobija priliku da na samo nekoliko stranica oživi svoje junake i situacije u kojima se oni nalaze, ki to na način na koji sama slova na papiru nikada ne bi mogla. Međutim, svako ko se ikada prihvatio pisanja kratkog stripa sigurno zna koliko je to zahtevan posao. Stranicu ne smete da pretrpate objašnjenjima, ne sme čak ni da bude previše dijaloga, i morate da budete vrlo jasni ne bi li svaka prikazana scena imala svrhu i poentu. Kratka forma ne dopusta ni najmanji višak, i u velikoj meri zavisi od toga koliko se autorova ideja poklopa sa vizijom crtača.
Na sreću, Karton siti ne pati od takvih problema. Obrenović je vešt pisac i odlično se snasao u ulozi scenariste. Čak šest od ukupno sedam priča iz Karton sitija su zapravo adaptacije njegovih starijih priča, ali poznavanje originalnog materijala nije potrebno za razumevanje stripa. Štaviše, vrlo je verovatno da ćete, nakon što zaklopite poslednju stranicu izdanja, krenuti u potragu za svim ostalim stvarima koje je Obrenović napisao.

Drugim rečima, svi momci koji potpisuju ovo izdanje se nalaze na istoj talasnoj dužini, pa nam se tako čini da smo pre dobili jedno kompaktno delo, nego zbirku nepovezanih ispovesti. A doći do takvog rezultata sigurno nije bio lako.

Naslovna pripovetka počiva na suludoj ideji koju autor smešta u ne baš tako daleku budućnost. U toj budućnosti bukti Treći svetski rat, a počeo je jer su sve krave na svetu umrle mučeničkom smrću u jednom danu. Preciznije, umrle su sve krave sem ljubičaste Milke koja je svoje stanište našla u beogradskom Karton sitiju. Zvuci šašavo, zar ne? Pa i nije baš, pogotovo kada shvatite da Obrenović u ovoj priči ipak ne beži predaleko od stvarnosti (ili, preciznije, od situacije iz prošle godine kada je Beograd bio jedno od žarišta migrantske krize i kada su gradom kružile teorije zavere sa zapletom jos luđim od ovog našeg). Vitorovićev palpi crtež joj, samim tim, savršeno stoji, a simpatično je kako se ovaj crtač drži istih motiva i u romantičnoj Za tebe. Upravo ovakvi detalji pokazuju da su sve priče iz zbirke deo istog univerzuma, to jest, deo istog ratnog tajmlajna.

Obrenovićeve priče su univerzalne i razumljive čitaocima sa svih meridijana, i stoga je izuzetno značajan potez izdavača koji ih je učinio dostupnim i na engleskom jeziku. Ipak, istina je da ćete ih najbolje razumeti ako živite na brdovitom Balkanu. U Muzeju đubreta najbolje se vidi zašto.

Ova priča se ističe od ostalih kako po snažnom narativu (ubedljivijem nego u originalu), tako i po grafičkom izrazu za koji su zajedno zaslužni Vitorović i Radovanović. U pitanju je jedna sasvim obična šetnja i sasvim običan razgovor koji svi obični parovi mahom izbegavaju. No, pisac nas ovde prosto tera da ga prisluškujemo. I to pomalo boli. Prvo, zato što nam je opalio šamar jer nas je baš briga zbog toga što svaki dan gacamo po đubretu koje smo naneli upravo mi sami. Onda nas baca u razmišljanje kakvo to govno od sveta ostavljamo svojoj deci u nasleđe. I na kraju poentira sa pitanjem na koje odgovor imaju samo malobrojni: Kako nam uopšte pada na pamet da ostanemo i gacamo tu gde smo? Da, zaista boli.

Ipak, đubriste nije najstrašnija teritorija u koju gazi Obrenović. U Otrovnici, Radovanovićev vodenasti crtež deluje kao nejasno sećanje na užasne scene iz prošlosti i ne bi nas čudilo da je Obrenović inspiraciju za ovu priču našao baš u crnoj hronici. U tu rubriku su sigurno dospeli i junaci priče Smrt je kliše koja nas još jedared podseća na to da je život ipak samo zbirka suludih situacija. Koliko mi lično možemo da utičemo na njih je već stvar pitanja. No, zato je tu priča Najbolji čovekov prijatelj je pas koja pokušava da nas uveri da uvek postoji deo nas koji drži stvari pod kontrolom. U suštini, s vremena na vreme, svima je nama potrebno da se uverimo da će na kraju ipak sve biti OK.

Obrenovićeva odluka da zbirku zaokruži pričom U ime oca nije nimalo slučajna. U pitanju je vrlo kratka, upečatljiva priča koja pokriva dva davna rata na ovim prostorima, jedina originalno napisana u stripskoj formi, i uz to, priča koju prati ubedljivo najbolji crtež (po jednoglasnoj odluci HNS redakcije). Bez obzira na to zasniva li se na istinitom događaju ili ne, U ime oca dotiče tematiku koja se na ovim prostorima i previše puta ponavljala. I to što će ovakve stvari sigurno nastaviti da se ponavljaju je devastirajuće, baš kao da smrt nije ništa. Jer ako je nešto sigurno, to je da će ljudi uvek naći neki (suludi) razlog da ubijaju.


Branka Malenica

Thursday, September 15, 2016

Karton siti u nedeljniku Vreme

U novom broju nedeljnika Vreme 1341. objavljen je sjajan tekst o našem stripu Karton siti iz pera Nikole Dragomirovića. 

Sedam verzija gorčine

U fiktivnom svetu posle Trećeg svetskog rata, Indija i Kina zarate zbog jedne krave rođene u Srbiji. Da li je takav povod za rat išta banalniji od bilo koga drugog, poput nafte, boje kože ili veroispovesti, jedno je od pitanja stripa Karton siti Željka Obrenovića

Srpsko strip-izdavaštvo se većim delom bavi prevodom i objavljivanjem stranih izdanja; pre svega iz SAD, Francuske i Italije, a odnedavno i Japana. Izdavači se lakše odlučuju za strana izdanja, koje publika već dobro poznaje i sa kojima se lakše identifikuje. Istovremeno, domaća scena ne oskudeva u izuzetno talentovanim autorima stripa, prevashodno crtačima. Oni svoje uhlebljenje lako nalaze u stranim izdavačkim kućama, prvenstveno iz finansijskih razloga. Proces nastanka jednog strip-izdanja je skup i dug, a tiraži domaćih izdanja jednostavno nisu dovoljno veliki da pokriju taj trud. Ostvarenja poput Valkire Dražena Kovačevića ili Ars Magne Milana Jovanovića domaće izdanje i popularnost dobijaju tek nakon uspeha van naših granica. Ipak, primetno je i pohvalno da domaća scena, istina stidljivo, sve češće počinje da realizuje albume domaćih autora namenjenih prvenstveno objavljivanju kod izdavača iz Srbije, poput Družine Dardaneli Pavla Zelića i Dragana Paunovića ili serijala Vekovnici Marka Stojanovića i grupe domaćih strip-crtača.

Beogradska izdavačka kuća "Modesty stripovi" (nekadašnji "Omnibus") objavila je Karton siti, zbirku stripova koju scenaristički potpisuje pisac i strip-scenarista Željko Obrenović. Urednik "Modesty stripova" je Živojin Tamburić, vrstan poznavalac stripa i jedan od autora višestruko nagrađivanog kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli. Tamburić je sarađivao i sa jednim od najpoznatijih svetskih strip-kritičara, Polom Gravetom, na stvaranju opsežne publikacije 1001 Comics you must read before you die. U ovoj knjizi, koja se često smatra referentnim štivom za poznavaoce stripa, zahvaljujući Tamburiću našla su se imena i pojedinih autora sa našeg podneblja, poput Zografa, Kordeja i Žeželja.

U takvom svetlu ni ne čude entuzijazam i želja da se domaći autori poput Mladena Oljače, Đorđa Milovića, a sada i Željka Obrenovića, nađu rame uz rame sa albumima svetske produkcije.

Karton siti objedinjuje sedam stripova sa crtežima Željka Vitorovića, Nemanje Radovanovića, Gašpera Rusa i Miroslava Slipčevića Mimija. Njihov scenarista Željko Obrenović je svoje spisateljsko umeće dokazao u romanima Talog (2012) i Srpski psiho (2007) – često opisivan kao najbrutalniji srpski roman trećeg milenijuma. 

Predgovore Karton sitija su napisali Pavle Zelić, pisac i strip-scenarista, i Dejvid Hajn, britanski strip-autor (The Bulletproof coffin, Daredevil, Silent war). Hajn je prisutan na svetskoj strip-sceni od početka osamdesetih, kada je objavio prve radove u britanskom "2000AD", da bi karijeru nastavio na američkoj sceni stripovima koje je objavljivao za izdavačke kuće Marvel, DC i Image. Hajnov predgovor sa stanovišta autora sa bogatim iskustvom iz sveta stripa značajno potvrđuje kredibilitet i značaj Karton sitija.

Karton siti je premijerno objavljen na engleskom pod imenom Cardboard city (u vidu elektronskog primerka namenjenog inostranim e-prodavnicama), da bi ubrzo usledio i štampani primerak na srpskom jeziku. Zvanična promocija knjige se očekuje na predstojećem Salonu stripa (29. septembar – 2. oktobar) u beogradskom SKC-u.
Obrenović scenaristički crpi sav potencijal kratke narativne forme u stripu stvarajući samodovoljne priče u vidu zatvorenih celina koje čitalac lako i željno iščitava. Ujedno pokazuje promenjivost u stilu, tako da je svaki od sedam stripova ispričan na drugačiji način. Nekada je nosilac priče dijalog u kome se čitalac stavlja u poziciju da iz raštrkanih fragmenata uhvati glavnu nit, da bi se već u sledećem stripu stekao utisak da se akter obraća direktno čitaocu. Pojedini stripovi se odvijaju u kompozicijama tipičnim za medij, sa školskom podelom table na kaiševe, dok se u drugima paneli međusobno nadmeću za prostor, značajno doprinoseći dinamici atmosfere. Tema stripova je raznolika, ali uvek uz prisutnu izvesnu dozu gorčine. Ona nekada nosi priču ili je sačuvana za epilog u vidu kulminacije. Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira. Obrenović ujedno poručuje da je sudbina neizbežna, pa otud i stavlja svoje aktere u situacije gde je takav kraj jedini logičan, iako šokantan, izbor. A i kao što u predgovoru ističe Dejvid Hajn: "Sve ove priče su intimne i lične, pa opet iskazuju i univerzalne istine o prirodi ljudskog soja."

Naslovna priča Karton siti, sa crtežom Željka Vitorovića, ujedno je i najduža – zauzima više od trećine od 136 strana knjige. Takođe, ta priča je i najbrižljivije građena, pa i ne čudi da je određena kao noseći element izdanja. U njoj Obrenović stvara fiktivni svet posle Trećeg svetskog rata, koji je eskalirao sukobom između Indije i Kine – i to zbog jedne krave rođene u Srbiji. Da li je takav povod za rat išta banalniji od bilo koga drugog, poput nafte, boje kože ili veroispovesti, jedno je od prvih pitanja koje nam Obrenović suptilno nameće. Priča je pre svega detektivska istraga ubistva i odigrava se u svetu koji sarkastično podseća na naš, sve do raspleta koji ujedno ukazuje na pravo značenje naslova Karton siti. Ali, ono što zaista izdvaja ovaj uradak iz sveta stripa jeste odluka da se skoro čitava radnja odvija u nizu dijaloga – razgovora detektiva sa plejadom osumnjičenih za ubistvo, što nije razvodnilo priču i zadržalo je pažnju čitaoca.
U kontrastu sa satirom i društvenom kritikom Karton sitija, kratka priča Otrovnica se odvija u suptilnoj horor atmosferi. Osnovni motivi Otrovnice su odmazda, silovanje i porodično nasilje, zapakovani u teskobni ambijent koji svu snagu čuva za poslednju tablu. Crtež Nemanje Radovanovića u Otrovnici podseća na radove britanskog umetnika Dejva Mekina, kako po stilu i razuđenom koloru koji se pretapa sa likova, tako i po kompoziciji koja narušava klasičnu podelu table na razgraničene scene i kaiševe. Zahvaljujući ovakvom crtačkom stilu, Otrovnica još uspešnije gradi atmosferu horora i teskobe, što ne bi bilo moguće sa klasičnijim i "čistijim" crtežom kakav srećemo kod Željka Vitorovića u naslovnoj priči. Obrenović pokazuje sposobnost da jasno definiše likove, što je ključno kod kratke narativne forme. Svako lutanje u ovom segmentu guta stranice i oduzima prostor od poruke priče, što ovde nije slučaj, tako da se oslikava snažan preokret na kraju. Klimaks u građenju priče u Otrovnici ostavlja jedan od najsnažnijih utisaka u Karton sitiju.

Poslednja priča u knjizi U ime oca crtačko je delo Miroslava Slipčevića Mimija. Premijerno je objavljena u drugom albumu serijala Linije fronta beogradske izdavačke kuće System comics. Linije fronta su se pojavile 2014. godine, simbolično obeležavajući stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata ("Vreme" 1244, "Linije fronta u prokletom ratu"). U duhu zadate teme Obrenović i Mimi stvaraju priču smeštenu u 1914. godinu, nakon izbijanja rata. Kao i u ostalim pričama Karton sitija, snažan utisak U ime oca je kulminacija na kraju priče. Treba je izdvojiti kao primer Obrenovićeve sposobnosti da barata raznim temama, u ovom slučaju nenadanom i brutalnom osvetom među saborcima u ratnim uslovima. U ime oca se izdvaja i duplom naracijom, gde na istim scenama scenarista prikazuje dva vremenska toka putem naizmeničnog direktnog i indirektnog govora, sve do trenutka kada na scenu stupa osvetnički metak.

Ni preostale četiri priče zbirke ne zaostaju po kvalitetu. Pored raznovrsnosti, povezuje ih i – gorčina na kraju. Bilo bi nepravedno reći da scenarista čitaocu otklanja svaku mogućnost za hepiend, kao i da nema takvih stripova u zbirci. Ali, on veoma realno oslikava svetove gde su takvi epilozi podjednako mogući koliko i tragedije, i tu nas drži u neizvesnosti. Karton siti je domaći strip osmišljen i realizovan kao da nije odavde.






Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...